Uspomene sa briselskih pregovora

Sedimo u toj nekoj prostoriji Bisljimi i Tači s jedne strane stola, Dačić, Petković i ja prekoputa. I Tači kao šta je bilo smradovi, ja njemu kome ti smradovi, nemoj te bacim kroz otvoren prozor. On meni šta si rek'o, ja njemu šta šta sam reko, čitaj mi sa usana. Bisljimi mi kaže ne palacaj toliko jezikom, lepota nije prelazna. Ja u fazonu prsnem, sad ću obojicu da ih odvalim od batina.

By Zlatija Vuković